Genetski modifikovana hrana, šećeri i prerađene omega masne kiseline mogu biti potencijalni izazivači raznih bolesti

1. Genetski modifikovana hrana (GMO)

Ono što naučnici rade s hranom moglo bi se uporediti s genetskim ruletom. Hoće li novi gen koji se uvede u genom neke biljke ili životinje dovesti do "poboljšanja" ili destabilizovati inače sigurnu hranu i učiniti je otrovnom za ljude, ne znaju ni oni sami.

Istina, vekovima su ljudi menjali genetske karakteristike biljaka i životinja. Kao selekcije semena biljke koja ima poželjne karakteristike. Ali, uzgoj je nešto sasvim drugo od genetskog inženjeringa, koji stvara monstrume koji nam se danas nude kao hrana. Naime, dok je genetski kod GM biljke modifikovan od strane ljudi, hibridna biljka kreirala je sopstvenu genetsku strukturu.

Naučnici Ian F. Prime i Rolf Lembke sproveli su "in vivo" studije o mogućim zdravstvenim posledicama GM hrane, i zaključili da genetski inženjering stvara raširene genetske mutacije na stotine hiljada mesta određenog genoma.

Hranu koja je stvorena u laboratoriji naše ćelije neće prepoznati, pa će se puno toga gomilati kao toksični materijal.

Što je najgore što bi moglo da se dogodi? Počinje s problemima u probavnom sistemu, smanjuje se imunitet, a eventualno nastaju i tumori.

2. Prerađene omega-6 masne kiseline i transmasti

Industrijskom revolucijom i obradom biljnih ulja bogatih omega-6 masnim kiselinama, poput kukuruza, soje, koja su sveprisutna u ishrani savremenog čoveka, došlo je do velike neravnoteže.

Naime, uravnotežen unos omega-6 i omega-3 masnih kiselina, uz koji je do tad ljudski genom napredovao, drastično se promenio. Ovih dana, procenjuje se da jedemo desetinu iznosa omega-3 masnih kiselina potrebnih za normalno funkcionisanje.

Smatra se da je to jedan od ključnih razloga zbog kojeg veliki procenat modernog stanovništva pati od bolesti srca, raka, otpornosti na insulin i dijabetesa, preterane ishrane, artritisa i ima druge upale promene.

Samo bi eliminacija otrovnih transmasti mogla da spreči pojavu na stotine hiljada kardiovaskularnih bolesti.

Tim molekularnih biologa na Nacionalnom institutu za ishranu u Indiji sproveo je studiju na pacovima jer su želeli da vide kako su geni pogođeni transmasnim kiselinama. Naučni tim je otkrio da su pacovi hranjeni većom količinom transmasnih kiselina imali tri vrste gena koji podižu otpornost na insulin. Ova zapažanja pomogla su da se objasne kako konzumiranje transmasnih kiselina povećava rizik od dijabetesa i srčanih bolesti.

3. Šećer

Procenjuje se da je 1820. prosečna godišnja konzumacija šećera po osobi bila manja od devet kilograma. Danas ona u proseku iznosi nešto više od 68 kilograma godišnje.

Ostavlja li toliko šećera neki "otisak" na genetskom materijalu? Epidemiologinja Lisa Đovaneli sprovela je studiju o uticaju šećera na organizam i zaključila da što više jednostavnih šećera (iz zaslađenih napitaka i raznih slatkiša) osoba jede, veće je oksidativno oštećenje DNK na krvnim ćelijama (lumpocitima).

4. Visokofruktozni kukuruzni sirup (HFCS)

Nova tehnologija prihvaćena 1970-ih omogućila je proizvodnju jeftinog visokofruktoznog kukuruznog sirupa (HFCS). Danas se on dodaje u hiljade polugotovih i gotovih proizvoda uključujući slatkiše, napitke i soseve.

Najveći poznati problem s HFCS-om je to što ga mozak ne prepoznaje kao izvor kalorija – iako njima obiluje. Mozak ne dobija signale i šalje signale kao da niste dovoljno jeli, tako da i dalje imate želju za hranom. Rezultati su vidljivi, a debljina je tek jedan od njih.

HFC može oštetiti i gen. Naime, tokom same proizvodnje ili naknadno, ovaj štetan spoj se greje i dolazi do stvaranja hidroksimethilfurfurala (HMF), a on je poguban za DNK.

Izvor: kurir.rs

ISAK ESTELA

Na domaćem tržištu pojavilo se mleko iz organske proizvodnje. Stočna hrana proizvedena je bez upotrebe mineralnih đubriva, pesticida i herbicida, a mleko je zbog svog kvaliteta za devet dinara po litru skuplje od onog iz standardne proizvodnje.

Posle četiri godine priprema, na domaćem tržištu pojavilo se mleko iz organske proizvodnje. Sa farme u Čurugu svakodnevno će stizati u beogradski Imlek. Farma garantuje da je stočna hrana proizvedena bez upotrebe mineralnih đubriva, pesticida i herbicida, a mleko je zbog svog kvaliteta skuplje od onog iz standardne proizvodnje.

Na farmi u Čurugu krave se hrane senom od lucerke i hranivima bez hemijskih sredstava. Ratarsku proizvodnju kontrolišu stručnjaci sertifikacione kuće koja ima odgovarajuću licencu.

Od grla koja se leče antibioticima mleko se uništava i ne može da se pomeša sa onim, proizvedenim na organski način.

"Imamo sve papire da u svakom trenutku možemo da ponudimo kontrolorima sertifikacionih kuća kako proizvodimo organsko mleko", kaže Aleksandar Vojkić sa Velvet farme u Čurugu.

Svakodnevno sa farme u Čurugu u Imlek stiže skoro 17.000 litara mleka prvoklasnog kvaliteta, koje je zato i skuplje za devet dinara po litru od mleka iz obične proizvodnje.

"Pripremali smo se godinu i po dana za ovu proizvodnju. U zavisnosti kako tržište reaguje na mleko i prerađevine iz organske proizvodnje, tako ćemo i mi povećavati proizvodnju za domaće tržište. Deo proizvodnje namenili smo inostranom tržištu", kaže Slobodan Petrović iz Imleka.

Mleko i prerađevine iz organske proizvodnje upakovani su u prepoznatljivu ambalažu na kojoj je istaknuto da su to organski proizvodi.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Dejan Krnjaić kaže da će se podsticati i dalja proizvodnja organske hrane.

"Premije za mleko iz organske proizvodnje biće veće nego iz obične proizvodnje, što je dokaz da je to mleko zdravije po svim parametrima", kaže Krnjaić.

Ministarstvo poljoprivrede ove godine izdvojiće 200 miliona dinara za dalji razvoj organske proizvodnje, jer je to šansa da i domaćem tržištu i inostranim kupcima ponudimo veće količine hrane proizvedene bez upotrebe hemije.

ISAK ESTELA

BEOGRAD - Oko jedne petine ispitivanog zemljišta u pojedinim delovima Srbije sadrži jedan ili više zagađivača u količini većoj od maksimalno dozvoljene, piše u kuriru

BEOGRAD - Oko jedne petine ispitivanog zemljišta u pojedinim delovima Srbije sadrži jedan ili više zagađivača u količini većoj od maksimalno dozvoljene, piše u Izveštaju o stanju životne sredine u Srbiji u 2009. godini.

Kako se navodi u Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, 18 odsto uzoraka zemljišta iz okoline Beograda, dela Pomoravlja i Šumadije sadrže jedan ili više zagdajivača iznad maksimalno dozvoljene koncentracije.

Ispitivano zemljište na takozvanim "hot-spot" lokalitetima u dolini Velike Morave sadrži povećan sadržaj nikla, hroma, arsena i olova. Zemljišta u dolini Kolubare je opterećeno visokim koncentracijama nikla i hroma, i u manjoj meri olova.

Navodi se da te koncentracije polutanata "mogu izazvati neposredno ili posredno negativno dejstvo na sredine koje dolaze u kontakt sa zemljištem".

- Nedostatkom informacija dostupnih za analizu pritisaka na zemljište i nedostatkom budžeta za rešavanje problema iz ove oblasti, zaključuje se da je zemljište i dalje relativno zanemaren prirodni resurs - navodi se u Izveštaju.

Dodaje se i da postoji potreba uvođenja sistematske kontrole plodnosti zemljišta, posebno na plodnim aluvijalnim površinama koja se intenzivno koriste za poljoprivredu.

Sa druge strane, u Izveštaju se navodi da indikatori stanja šuma pokazuju poboljšanje kvaliteta i veličine šumskih ekosistema uz povećanje površine pod šumama.

- Šumovitost dostiže optimalni nivo dok je zdravstveno stanje šuma povoljno. Srbija se odlikuje ogromnom raznolikošću ekosistema i vrsta. Od šest glavnih evropskih bioregiona, pet je u Srbiji. Zaštićena prirodna dobra zauzimaju više od pet odsto teritorije Srbije - navodi se u Izveštaju.

Izvor: kurir.rs

ISAK ESTELA